headerphoto
Početna > Istorijat > Slovenci v Beli Crkvi
Slovenci v Beli Crkvi PDF Štampa El. pošta

Tridesetih let XX veka v Kraljevini SHS bilo je migracije slovenskega prebivalištva iz rodne Slovenije v Banat, v Belu Crkvu. To so bili Slovenci različnega poklica in stroke:visoka vojana lica, carinici, železničari, finance, avijatičari, zidarji in še drugih strok. Nekateri od njih so preživeli ujetništvo v Drugi svetovni vojni v Nemčiji. Veliko število njih je do kraja življenja ostalo v Beloj Crkvi. Danes v Beloj Crkvi živijo njihovi potomki in tudi oni so poročeni in živijo v mešovitom braku.

Poznane in ugledne družine so: KOBAL JANEZ, ZGAGA BRUNO, BERNARD (LUKAŠEV) JOZEFINA, TAVČAR (STAMENKOVIĆ) SILVIJA, ČELOFIGA (RISTIĆ) KATARINA, GRMEK (MOGOŠ) EMILIJA, KRESE MARTIN in drugi.

juzni_banat2

Sa vrha sam se istim putem vratio do manastira Središte, ovog puta daleko brže jer se nizbrdo uglavnom moglo voziti. Nisam propustio da ponovo predahnem pored crkvice i izvora, a onda sam se zaputio na sever. Spust do centra Malog Središta je bio lepa vožnja između kućica i dvorišta koji su na onom nagibu ponovo ostavljali utisak nekog planinskog sela.
U centru se kod blistavo bele rumunske crkve ponovo izlazi na asfalt, a valja još savladati kratku uzbrdicu da bi se izašlo na suprotnu stranu sela i raskrsnicu. Levo se može za Veliko Središte, a ja sam krenuo desno, ka selu Gudurica. Odavde je počeo i najlepši deo izleta. Put je vrlo uzan ali bez saobraćaja (do Gudurice samo dva-tri automobila i isto toliko motociklista), i ide po ramenu brda, kroz dugačke vinograde. Tako se može uživati i u grožđu i u neometanom pogledu u daljine.
U mirnom vazduhu se jasno moglo čuti kako po vinogradima bubri: svakog časa bi po neki grozd postao zreo i kvocao je važno nad svojim jedrim kuglicama kao kokoška nad jajetom. Kvocanje je privlačilo berače, i oni su se uvek nalazili na mestima gde se najviše galamilo.

vrsacke_planineA onda je došlo savršenstvo bez ogrebotine: blago popodnevno sunce, dugačke senke, nizbrdica taman toliko nizbrdna da se ne mora baviti ni okretanjem pedala ni formalnostima vezanim za kočenje. Umesto toga se može u jednoj ruci držati grozd, a drugom zablejano štrpkati po njemu dok se na visokoj barskoj stolici plovi pučinom očešljanom u redove, dok se jedri vrhom sporog i pitomog talasa širokih pleća. To jest, stolica plovi, i telo plovi - a glava se ne kvasi. Ona je u onom uzanom plavom prostoru između čokota i sunca u kome se rađa vino, i iz koga to vino onda preliva i puni grozdove. Tako se biva opijen bez čaše i pijan bez bokala. I samo zbog ovih pola sata vredelo bi doći ovamo, doći i sledećeg septembra, i onog posle njega, i svih drugih septembara.
Vinogradi su kao ogromne gusenice puzili ka Gudurici u potrazi za boljom pašom. Uzmičući pred sve dužom senkom koja je silazila iz Vršačkih brda, nosili su sa sobom i berače, tamne buvice u gustom zelenom runu. Mogao sam da zamislim kako ovi svakog dana ulaze među čokote negde kod Velikog Središta, ili možda čak kod Vršca, a posle bivaju odneti do Malog Središta, Markovca, ili ko zna već na koje mesto sa koga se posle treba dugo vraćati kući. Kretanje vinograda sam i sâm mogao da osetim, i mene je odnosilo - a biće da sam biciklom golicao više nego što je trebalo, jer me je na kraju streslo u Guduricu.
Ovo mesto ima romantičnu glavnu ulicu sa parkom, crkvom, školom i nekoliko starih i lepih fasada. U njemu je tokom II Svetskog rata, a i posle, živela velika grupa Slovenaca koji su tu bili smešteni kada su morali da napuste svoj zavičaj.
Ispred parka sam skrenuo desno i zaputio se raspevanim putem na kraj sveta, do sela Markovac iza koga nema ničega osim rumunske granice.

plandistePosle Drugog svetskog rata od napuštene nemačke imovine i zemlje dobijene agrarnom reformom stvoren je zemljišni fond za nove doseljenike i mesne agrarne interesente.
Godine 1948. iz Slovenije je doseljeno 63 porodice iz opština Trbovlje, Celje, Novo Mesto, Rakek, Krško, Litija i Ljubljana. Većina se vratila. Iz Makedonije iz opštine Kriva Palanka 1947. naseljeno je 18 porodica a iz Bosne iz okoline Jajca 8 porodica 1946.godine.Ovo su podaci iz knjige  Geografske monografije vojvođanskih opština mr Lazara Lazića.  Po Milanu Miloševu u Veliku Gredu je nakon II svetskog rata došlo ukupno 156 porodica i to: iz Banata 6, Bosne 13, Like 1, Korduna 4, Slovenije 105 i Makedonije 27 porodica. Od ovog broja 134 su doseljeni sa pravima spoljnih kolonista, a  22 porodice su autokolonističke. Prva grupa doseljenih došla je iz Slovenije s jeseni 1945.godine. Po Miloševu iseljeno je 80 slovenačkih porodica koje su se vratile u stari kraj i 2 makedonske porodice. Doseljeni stanovnici bavili su se uglavnom zemljoradnjom ali bilo je i rudara, krojača, mesara, kovača, stolara, trgovaca, najviše među Slovencima.
Zadrugarstvo u Velikoj Gredi datira od 1910. godine kada je osnovana kreditna zadruga sa 58 članova. Posle Prvog svetskog rata osnovana je"Seljačka ispomoć", a postojala je i filijala novosadske "Agrarije", Njihovi članovi bili su isključivo Nemci. Kolonisti Srbi su u tom periodu osnovali Agrarnu zajednicu koja je postojala sve do Drugog svetskog rata.
Posle Drugog svetskog rata  osnovane su seljačke radne zadruge - prve dve su osnovali Slovenci 1946. godine. Njima su se pridružili Makedonci i unutrašnji kolonisti . Prva SRZ "Tone Vidmar Luka " imala je 38  učlanjenih domaćinstava  sa oko 600 juatara zemlje, a druga "Stanko Rozman" 30 učlanjenih domaćinstava sa oko 500 jutara zemlje i odgovarajućim poljoprivrednim inventarom. Od ove dve zadruge nastaje 1947. jedna pod imenom "Internacionala", zatim menja ime 1951. u "Triglav". Postojala je i Seljačka radna zadruga "Maršal Tito" osnovana 1947. od strane kolonista doseljenih posle Prvog svetskog rata: Ova zadruga menja ime u "2. oktobar".
Juna 1945. osnovana je Nabavno-prodajna zadruga koja je 1956. postala Zemljoradnička zadruga.